Upozorenje Kolačići se koriste na ovoj web stranici kako bi pružili najbolje korisničko iskustvo. Ako nastavite, pretpostavljamo da se slažete da primate kolačiće sa ove web lokacije. OK

BESPLATNA DOSTAVA ZA PORUDŽBINE PREKO 3500 DINARA

O KOŽI

Koža je čovekov najveći organ. Njene funkcije su brojne a uloga esencijalna – međutim, kako bi mogla da obavlja sve svoje funkcije neophodno je da bude zdrava i da njen integritet ne bude narušen.

Funkcije i uloga kože:
1. Zaštitna – štiti telo od mehaničkih, fizičkih i hemijskih uticaja
2. Termoregulatorna– reguliše i održava telesnu temperaturu
3. Imunološka – učestvuje u imunitetu i odbrani organizma od infekcija
4. Stvaranje vitamina D – vitamin od vitalnog značaja za očuvanje kostiju
5. Barijerna – sprečava ulazak stranih materija i zadržava materije neophodne organizmu

1.Građa kože

Koža se sastoji od tri sloja:

  • Epidermisa (površinski sloj)
  • Dermisa (središnji sloj) i
  • Hipodermisa (potkožni sloj)

Epidermis je površinski sloj kože (onaj koji vidimo i dodirujemo). Osnovna uloga mu je zaštitna uloga jer predstavlja barijeru između spoljašnje sredine i unutrašnjosti organizma. Između epidermisa i dermisa nalazi se bazalna membrana koja predstavlja pravu granicu između unutrašnjosti organizma i spoljašnje sredine.

Dermis je središnji sloj kože u kome se nalaze svi važni elementi, žlezde, koren dlake, vlakna (kolagena i elastična), a kroz njega prolaze i krvni sudovi i nervi koji vaskularizuju i inervišu kožu.

Hipodermis, odnosno potkožnni sloj, uglavnom se sastoji od masnog tkiva i različite je debljine u zavisnosti od regije tela na kojoj se nalazi. On sprečava gubitak toplote, odnosno predstavlja termoizolacionu zonu, i predstavlja vezu sa organima koje pokriva, mišićima i kostima.

3.Unutrašnji faktori koji ubrzavaju proces starenja kože

Na proces starenja utiču brojni spoljašnji i unutrašnji faktori. Unutrašnji faktori su genetski predodređeni; njihov uticaj se razvija sporo i pretpostavlja se da kada bismo bili izloženi isključivo njima vidljivi znakovi starenja bi se pojavili tek u (dubokoj) starosti. Unutrašnje starenje dovodi do povećane suvoće kože, smanjene elastičnosti i pojave finih bora. Blistav ten, koji je odlika mladosti, bledi i koža poprima umoran izgled. Unutrašnje starenje se odvija u samom tkivu, gde dolazi do opadanja broja različitih ćelija (dermalnih mast ćelija, fibroblasta), zatim smanjene produkcije proteina kao što su kolagen i elastin, kao i hidrirajućih supstanci kao što je hijaluronska ksielina. Etničko poreklo i tip kože sa kojim se rađamo utiču na to koliko brzo će se javiti znaci untrašnjeg starenja - na primer, svetla osetljiva koža je sklonija ranijoj pojavi bora, dok je koža pripadnika azijske populacije sklonija pojavi hiperpigmentacija, dok se bore javljaju kasnije.

5.Da li starenje kože može da se spreči ili uspori?

Danas znamo da starenje kože može biti sprečeno i smanjeno adekvatnom negom i brigom o koži i njenom zdravlju. Međutim, uprkos ogromnoj potrebi, mnogi anti-age tretmani i proizvodi koji se nalaze na tržištu nisu pokazali (nikakve ili značajnije) pozitivne efekte.


2.Kako i zašto koža stari?

Starenje kože je neizbežan proces i niko nije imun na njega. Znakovi starenja uključuju opuštanje kože i gubitak elastičnosti i volumena, pojavu bora, dispigmentacija i generalno lošu teksturu i izgled kože. Koža stari u svakom sloju – znaci starenja vidljivi na površini zapravo su odraz promena koje se dešavaju u svim slojevima kože:

Epidermis – obnavljanje ćelija je usporeno i smanjena je sinteza lipida (masti), što povećava verovatnoću pojave dehidrirane odnosno suve kože na površini. Starenjem epidermisa koža je sve osetljivija na dejstvo UV zraka, sposobnost samo-reparacije (samo-popravke, prirodnog procesa u kom koža sama otklanja nedostatke i oštećenja) opada, a zbog opadanja imunološke funkcije ona raste i rizik od pojave kožnih infekcija.
Dermis - Od polovine dvadesetih godina, koncentracija kolagena, jednog od glavnih gradivnih elemenata kože, opada frekvencom od oko 1% godišnje. Zbog narušene srtukture kože dolazi do pojave finih linija i bora. Kako koža dalje stari, opada njena elastičnost i tada dolazi do pojave dubokih bora. Smanjuje se i produkcija hijaluronske kiseline, kojom mlada koža obiluje, pa se smanjuje sposobnost čelija da vežu vodu i pa ćelije postaju dehidrirane a koža postaje suva. Ćelije dermisa postaju i slabije, podložnije ostećenjima i pucanju kapilara. Lošija mikrocirkulacija znači i lošije snabdevanje tkiva kiseonikom i hranljivim materijama. To kao posledicu ima gubitak svežine i blistavosti mladalačke kože.
Hipodermis – u najdubljim slojevima starenje izaziva smanjenje broja masnih ćelija (adipocita), čija je uloga skladištenje masti (lipida). Kao posledica dolazi do gubitka volumena kože, pojave dubokih bora i “updalih” obraza.

4.Spoljašnji faktori koji ubrzavaju proces starenja kože

Spoljašnje starenje, sa druge strane, izazvano je kombinacijom različitih spoljašnjih faktora i načina života. Spoljašnji faktori koji mogu uticati na kožu i njenu funkciju su brojni; dobro je poznato da su najznačajniji uzrok spoljašnjeg starenja UV zraci, odnosno direktno izlaganje kože sunčevim zracima (tkz. foto-starenje), a odmah nakon toga i atmosferski faktori kao što je zagađen vazduh, jak vetar i infracrveni zraci. Način života i lične navike su takođe jedan od najznačajnijih faktra koji mogu značajno da doprinesu starenju kože; pušenje, hroničan stres, prekomerno konzumiranje alkohola ubrzavaju starenje kože i pogoršavaju njen kvalitet i zgled, a značajnu ulogu imaju i ishrana, fizička aktivnost, količina sna i mimika lica. Najčešći znaci spoljašnjeg starenja su pojava bora, gubitak elastičnosti i tonusa kože, koža gubi volmen, postaje tanja i opuštena a ten neujednačen sa vidljivim nepravilnostima. Direktno izlaganje sunčevim zračenju takođe može da dovede do dispigmentacija ili fleka i da ubrza prerano stvaranje bora.

6.Da li stanje kože može da se poboljša, ili su posledice starenja ireverzibilne?

Apsolutno može, što potvrđuju brojne studije koje su pratile stanje kože korisnika pre i nakon korišćenja određenih anti-age proizvoda ili tretmana. Kao što smo prethodno objasnili, genetika je važan faktor ali definitivno ne i najvažniji – što znači da mi sami utičemo na to kakvu ćemo kožu imati i kako će ona stariti.
1. W. . D.J. Tobin. Introduction to skin aging. J. Tissue Viability, 26 (1) (2017).
2. Montagna, S. Kirchner, K. CarlisleHistology of sun-damaged skin. J Am Acad Dermatol, 21 (5 Pt 1) (1989), pp. 907-918
3. M. Landau. Exogenous factors in skin aging. Curr Probl Dermatol, 35 (2007), pp. 1-13

O KOŽI

Koža je čovekov najveći organ. Njene funkcije su brojne a uloga esencijalna – međutim, kako bi mogla da obavlja sve svoje funkcije neophodno je da bude zdrava i da njen integritet ne bude narušen.

Funkcije i uloga kože:
1. Zaštitna – štiti telo od mehaničkih, fizičkih i hemijskih uticaja
2. Termoregulatorna– reguliše i održava telesnu temperaturu
3. Imunološka – učestvuje u imunitetu i odbrani organizma od infekcija
4. Stvaranje vitamina D – vitamin od vitalnog značaja za očuvanje kostiju
5. Barijerna – sprečava ulazak stranih materija i zadržava materije neophodne organizmu

1.Građa kože

Koža se sastoji od tri sloja:

  • Epidermisa (površinski sloj)
  • Dermisa (središnji sloj) i
  • Hipodermisa (potkožni sloj)

Epidermis je površinski sloj kože (onaj koji vidimo i dodirujemo). Osnovna uloga mu je zaštitna uloga jer predstavlja barijeru između spoljašnje sredine i unutrašnjosti organizma. Između epidermisa i dermisa nalazi se bazalna membrana koja predstavlja pravu granicu između unutrašnjosti organizma i spoljašnje sredine.

Dermis je središnji sloj kože u kome se nalaze svi važni elementi, žlezde, koren dlake, vlakna (kolagena i elastična), a kroz njega prolaze i krvni sudovi i nervi koji vaskularizuju i inervišu kožu.

Hipodermis, odnosno potkožnni sloj, uglavnom se sastoji od masnog tkiva i različite je debljine u zavisnosti od regije tela na kojoj se nalazi. On sprečava gubitak toplote, odnosno predstavlja termoizolacionu zonu, i predstavlja vezu sa organima koje pokriva, mišićima i kostima.

2.Kako i zašto koža stari?

Starenje kože je neizbežan proces i niko nije imun na njega. Znakovi starenja uključuju opuštanje kože i gubitak elastičnosti i volumena, pojavu bora, dispigmentacija i generalno lošu teksturu i izgled kože. Koža stari u svakom sloju – znaci starenja vidljivi na površini zapravo su odraz promena koje se dešavaju u svim slojevima kože:

Epidermis – obnavljanje ćelija je usporeno i smanjena je sinteza lipida (masti), što povećava verovatnoću pojave dehidrirane odnosno suve kože na površini. Starenjem epidermisa koža je sve osetljivija na dejstvo UV zraka, sposobnost samo-reparacije (samo-popravke, prirodnog procesa u kom koža sama otklanja nedostatke i oštećenja) opada, a zbog opadanja imunološke funkcije ona raste i rizik od pojave kožnih infekcija.
Dermis - Od polovine dvadesetih godina, koncentracija kolagena, jednog od glavnih gradivnih elemenata kože, opada frekvencom od oko 1% godišnje. Zbog narušene srtukture kože dolazi do pojave finih linija i bora. Kako koža dalje stari, opada njena elastičnost i tada dolazi do pojave dubokih bora. Smanjuje se i produkcija hijaluronske kiseline, kojom mlada koža obiluje, pa se smanjuje sposobnost čelija da vežu vodu i pa ćelije postaju dehidrirane a koža postaje suva. Ćelije dermisa postaju i slabije, podložnije ostećenjima i pucanju kapilara. Lošija mikrocirkulacija znači i lošije snabdevanje tkiva kiseonikom i hranljivim materijama. To kao posledicu ima gubitak svežine i blistavosti mladalačke kože.
Hipodermis – u najdubljim slojevima starenje izaziva smanjenje broja masnih ćelija (adipocita), čija je uloga skladištenje masti (lipida). Kao posledica dolazi do gubitka volumena kože, pojave dubokih bora i “updalih” obraza.

3.Unutrašnji faktori koji ubrzavaju proces starenja kože

Na proces starenja utiču brojni spoljašnji i unutrašnji faktori. Unutrašnji faktori su genetski predodređeni; njihov uticaj se razvija sporo i pretpostavlja se da kada bismo bili izloženi isključivo njima vidljivi znakovi starenja bi se pojavili tek u (dubokoj) starosti. Unutrašnje starenje dovodi do povećane suvoće kože, smanjene elastičnosti i pojave finih bora. Blistav ten, koji je odlika mladosti, bledi i koža poprima umoran izgled. Unutrašnje starenje se odvija u samom tkivu, gde dolazi do opadanja broja različitih ćelija (dermalnih mast ćelija, fibroblasta), zatim smanjene produkcije proteina kao što su kolagen i elastin, kao i hidrirajućih supstanci kao što je hijaluronska ksielina. Etničko poreklo i tip kože sa kojim se rađamo utiču na to koliko brzo će se javiti znaci untrašnjeg starenja - na primer, svetla osetljiva koža je sklonija ranijoj pojavi bora, dok je koža pripadnika azijske populacije sklonija pojavi hiperpigmentacija, dok se bore javljaju kasnije.

4.Spoljašnji faktori koji ubrzavaju proces starenja kože

Spoljašnje starenje, sa druge strane, izazvano je kombinacijom različitih spoljašnjih faktora i načina života. Spoljašnji faktori koji mogu uticati na kožu i njenu funkciju su brojni; dobro je poznato da su najznačajniji uzrok spoljašnjeg starenja UV zraci, odnosno direktno izlaganje kože sunčevim zracima (tkz. foto-starenje), a odmah nakon toga i atmosferski faktori kao što je zagađen vazduh, jak vetar i infracrveni zraci. Način života i lične navike su takođe jedan od najznačajnijih faktra koji mogu značajno da doprinesu starenju kože; pušenje, hroničan stres, prekomerno konzumiranje alkohola ubrzavaju starenje kože i pogoršavaju njen kvalitet i zgled, a značajnu ulogu imaju i ishrana, fizička aktivnost, količina sna i mimika lica. Najčešći znaci spoljašnjeg starenja su pojava bora, gubitak elastičnosti i tonusa kože, koža gubi volmen, postaje tanja i opuštena a ten neujednačen sa vidljivim nepravilnostima. Direktno izlaganje sunčevim zračenju takođe može da dovede do dispigmentacija ili fleka i da ubrza prerano stvaranje bora.

5.Da li starenje kože može da se spreči ili uspori?

Danas znamo da starenje kože može biti sprečeno i smanjeno adekvatnom negom i brigom o koži i njenom zdravlju. Međutim, uprkos ogromnoj potrebi, mnogi anti-age tretmani i proizvodi koji se nalaze na tržištu nisu pokazali (nikakve ili značajnije) pozitivne efekte.

6.Da li stanje kože može da se poboljša, ili su posledice starenja ireverzibilne?

Apsolutno može, što potvrđuju brojne studije koje su pratile stanje kože korisnika pre i nakon korišćenja određenih anti-age proizvoda ili tretmana. Kao što smo prethodno objasnili, genetika je važan faktor ali definitivno ne i najvažniji – što znači da mi sami utičemo na to kakvu ćemo kožu imati i kako će ona stariti.
1. W. . D.J. Tobin. Introduction to skin aging. J. Tissue Viability, 26 (1) (2017).
2. Montagna, S. Kirchner, K. CarlisleHistology of sun-damaged skin. J Am Acad Dermatol, 21 (5 Pt 1) (1989), pp. 907-918
3. M. Landau. Exogenous factors in skin aging. Curr Probl Dermatol, 35 (2007), pp. 1-13